Koji je ispravan način pranja zuba?

Za pravilno pranje zuba potrebno je koristiti kratke, otsečne, ali ipak nežne pokrete četkicom, i posebnu pažnju posvetiti liniji desni, teško dostupnim bočnim zubima, kao i prostorima oko plombi, krunica, ortodontskih bravica.

  • Postavite četkicu na spoljašnju površinu poslednjeg gornjeg zuba sa vaše desne strane. Pritvorite usta kako bi lakše dosegnuli do te površine zuba. Potrudite se da pravac pružanja vlakana četkice bude pod uglom od 45° u odnosu na površinu zuba (tako da vrhovi vlakana budu usmereni ka desnima), kao i da polovina od ukupnog broja vlakana četkice bude prislonjena uz desni, a druga polovina uz zub.
  • Blago pritisnite četkicu ka površini zuba, tako da vrhovi njenih vlakana zađu milimetar do dva pod ivicu desni i u međuzubne prostore.
  • Kratkim, otsečnim pokretom povucite vlakna četkice po površini zuba prvo napred nazad, skoro vibrirajućim pokretom da razmrdate plak u gingivalnom kanalu oko zuba, a onda od linije desni ka griznoj površini, odnosno sečivnoj ivici zuba svucite taj plak.
  • Ovaj postupak ponovite najmanje pet puta, a zatim pomerite četkicu na sledeći zub.
  • Kada ovako operete svaki zub u gornjoj vilici sa spoljne strane, istim postupkom operite i unutrašnju stranu svakog zuba gornje vilice.
  • Prilikom pranja unutrašnje strane prednih zuba, sekutića i očnjaka, četkicu postavite tako da drška četkice bude paralelna osovini zuba, pa postupite po opisanom protokolu.
  • Nakon pranja spoljašnjih i unutrašnjih površina zuba, pokretima napred-nazad operite grizne površine bočnih zuba.
  • Opisane postupke ponovite i na zubima donje vilice.
  • Po završenomo temeljnom pranju zuba, ne zaboravite da četkicom očistite i poleđinu jezika, jer se u ovoj reljefnoj površini, prekrivenoj mnogobrojnim kvržicama često zadrže sitni ostaci hrane i bakterije koji mogu biti uzrok neprijatnog zadaha.

Ovakvo pravilno pranje zuba ne može trajati kraće od dva minuta. Većina odraslih često ne provede toliko vremena u pranju zuba. Kako biste se stekli osećaj za vreme, možete koristiti i štopericu, a postoje i specijalni peščani satovi koji će Vam olakšati praćenje vremena, a mogu biti i lep ukras kupatila. Ovakvi satovi su naročito zanimljivi deci, jer često sadrže pesak raznih veselih boja.

Da li je električna četkica bolja od obične četkice za zube?
Moguće je efikasnije oprati zube običnom četkicom, ali električna četkica za zube može biti odlična alternativa, posebno ako imate artiritis ili neko slično stanje, koje otežava pravilno pranje zuba. Snažniji pokreti električne četkice za zube mogu Vam pomoći da uklonite efikasnije plak i poboljšate zdravlje desni.
Ako odlučite da investirate u električnu četkicu za zube, proverite da li je četkica udobna za držanje i jednostavna za korišćenje. Vaš stomatolog Vam može predložiti model sa rotirajućom glavom. Ostale specifične karakteristike, kao što su podesivi nivoi brzine, tajmer i baterije, su na Vama.
Bilo da izaberete običnu ili električnu četkicu, ono što je najvažnije je svakodnevno pranje zuba i čišćenje koncem.

Standardni konac za čišćenje zuba se generalno smatra najefikasnijem alatom za čišćenje uskih prostora između zuba tzv. interdentalnih prostora.
Tečnost za ispiranje usta ima za cilj smanjenje krvarenja i sprečavanje bolesti desni, ali nije zamena za pranje zuba ili čišćenje koncem.
Koristite voskirani konac sa fluorom, jer običan može da Vam se zaglavi između zuba. Ako imate poteškoća sa rukovanjem koncem, probajte sa držačem za konac, to možete kupiti u apoteci ili drogerijama, takođe za čišćenje prostora između zuba koristite i interdentalne četkice koje u slučaju da je interdentalni prostor veći imaju blagu prednost u odnosu na konac.

Šta uzrokuje osetljivost zuba, kako da tretiram svoje osetljive zube?

Kada imate osetljive zube, aktivnosti kao sto su pranje zuba, konzumacija hladne ili tople hrane ili napitaka, konzumacija slatkiša, izazivaju iznenadan oštar bol i nelagodnost. Međutim, nelagodnost može biti izazvana i drugim faktorima, kao što su šupljine, ispucao ili okrnjen zub, ili neke stomatološke procedure kao sto je izbeljivanje zuba.
Ako ste zabrinuti zbog osetljivih zuba, prvo posetite svog stomatologa. Stomatolog će vam otkriti uzrok osetljivosti. Rendgenski snimak će otkriti eventualni kvar ili problem sa zubnim nervom. U zavisnosti od stanja zuba Vaš stomatolog Vam može preporučiti:

1. Paste za smanjenje osetljivosti zuba. Nakon nekoliko dana korišćenja, paste za smanjenje osetljivosti zuba mogu da pomognu u zaustavljanju bola vezanog za osetljivost zuba

2. Fluoridi. Vaš stomatolog takodje može upotrebiti i fluoride kako bi ojačao gleđ zuba i na taj način smanjio osetljivost i bol zuba.

3. Prekrivanje ogolićenih vratova zuba. Ako povlačenje desni usled parodontopatije uzrokuje osetljivost zuba, Vaš stomatolog može uz pomoć zatvarača, tečnih kompozita i dr. prekrije razgolićeni i osetljivi deo korena zuba koji nema gleđ i na taj način umanji bol na hladno, slatko, toplo itd.

4. Lečenje kanala korena zuba. Ako su Vaši zubi u toj meri osetljivi da nijedna od gore navedenih terapija ne pomaže, Vaš stomatolog može da Vam predloži i tretman lečenje kanala korena zuba, odnosno vađenje živca kako bi taj zub zauvek postao neosetljiv.

Da biste sprečili osetljivost zuba, Vaš stomatolog će Vas obučiti kako prvilno da održavate higijenu usne duplje, a samim ti i zdravlje usta i zuba. Minimum dva puta dnevno perite zube mekom četkicom, pastom za zube koja sadrži fluor. Izbegavajte energično i grubo trljanje zuba, visoko abrazivne paste za zube, kao i preterano i često izbeljivanje zuba.
Možete takođe ograničiti kisele namirnice i napitke, gazirana pića, citrusno voće, vino, jogurt – sve sto može uništiti zubnu gleđ. Kada pijete kisele napitke, koristite slamku da ograničite kontakt sa zubima. Nakon što pojedete ili popijete kisele namirnice, popijte čašu mleka ili vode, da uravnotežite nivo kiselina u ustima. Takođe izbegavajte pranje zuba posle konzumiranje ovih namirnica, jer kiselina omekšava gleđ i čini je posložnijom eroziji u toku pranja.

Kada je najbolje vreme za pranje zuba i posle kojih namirnica?

Stručnjaci preporučuju da se zubi peru najmanje dva puta dnevno, ujutru i pre spavanja, al bi najbolje bilo kad bi to bilo malo češće, posle obroka ili užina.
Kada perete zube, vi skidate dentalni plak, lepljivi sloj koji se formira na zubima zbog bakterija u ustima. Bakterije iz plaka izazivaju dve glavne bolesti u vezi zuba, zubni karijes i oboljenje desni (parodontopatija).
Važno je prati zube nakon jela, jer određene namirnice uzrokuju da bakterije u vašim ustima oslobode kiseline koje su štetne za zubnu gleđ. Kada jedete hranu ili piće koje sadrže šećer ili skrob, bakterije u ustima proizvode kiseline koje napadaju vašu gleđ za 20 minuta ili više. Birajte zdravije namirnice, koje imaju nizak sadržaj ugljenih hidrata i šećera. Takođe unosite dosta vode, to dosta pomaže u smanjenju bakterija koje stvaraju štetne kiseline.
Jedan savet za pranje zuba nakon konzumacije određenih namirnica, na primer, sok od pomorandže.
Izbegavajte pranje zuba najmanje 30 minuta nakon kisele hrane ili pića. Ove kiseline mogu oslabiti zubnu gleđ, pa prerano pranje može da izazove ostećenje gleđi. Ako planirate da jedete nešto kiselo, najbolje bi bilo da pre toga operete zube.
Samo pranje zuba neće ukloniti sve bakterije, pa stručnjaci preporučuju korišćenje tečnosti za ispiranje usta, takođe svakodnevnu upotrebu konca uz pravilnu tekhiku i redovne kontrole kod stomatologa.