• +381 15 7889 308, +381 63 800 6121
  • Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Većina stomatologa će se složiti da je četkica sa mekšim vlaknima (obično nose oznaku „soft“ na pakovanju), najbolji izbor, jer efikasno uklanja zubni plak, uz maksimalnu bezbednost od oštećenja tkiva usta.
Vlakna zubne četkice treba da su izrađena od veštačkih materijala, jer je na prirodnim vlaknima veća mogućnost rasta raznih štetnih mikroorganizama.
Glava četkice (deo koji sadrži vlakna), treba da je mala, da bi se njome lakše dosegla sva područja usne duplje, naročito teško dostupne površine bočnih gornjih zuba.
Električne zubne četkice mogu biti dobar izbor za osobe sa posebnim potrebama i decu, zbog njihove umanjene spretnosti.
Potražite od svog stomatologa savet o tome kakva četkica nabolje zadovoljava Vaše specifične potrebe.

Koliko često treba zameniti zubnu četkicu?

Četkicu treba zameniti kada počne da pokazuje znakove trošenja, a svakako ne treba koristiti istu zubnu četkicu duže od tri meseca.
Danas na tržištu postoje četkice sa indikatorima, koji će Vam, promenom boje, pokazati da je vreme za novu. Pored toga, veoma je važno da promenite zubnu četkicu nakon prehlade ili gripa, pošto se na njenim vlaknima mogu zadržati mikroorganizmi koji mogu dovesti do povratka bolesti.


Pravilnom upotrebom zubnog konca uklanja se plak i ostaci hrane sa onih mesta do kojih je teško ili nemoguće dopreti zubnom četkicom – ispod linije desni i između zuba. Izuzetno je važno koristiti zubni konac svakodnevno, jer nagomilavanje dentalnog plaka dovodi do karijesa i oboljenja desni.

Kako bi upotreba dentalnog konca bila što efikasnija, koristite sledeću pravilnu tehniku:

  • Otkinite dvadesetak centimetara dentalnog konca. Namotajte veći deo otkinutog konca oko svojih srednjih prstiju, ostavljajući 4-5 cm konca slobodno između prstiju. Ovaj deo konca koristite za čišćenje.
  • Držite konac palčevima i kažiprstima obe ruke i pažljivo ga unesite u međuzubni prostor, klizećim pokretima napred-nazad preko tačke kontakta dva susedna zuba.
  • Nežno prislonite konac uz bazu svakog zuba, zalazeći nešto ispod linije desni. Ne gurajte previše pod desni. Pažljivo dozirajte silu pritiska, kako biste izbegli povrede mekih tkiva oko vrata zuba.
  • Istim klizećim pokretima napred-nazad, izvucite konac iz međuzubnog prostora, istim putem kojim ste ga uneli.
  • Kako u svakom međuzubnom prostoru postoje dve površine susednih zuba, ovaj postupak je potrebno izvesti dva puta za svaki međuzubni prostor, prislanjanjući konac prvo uz jedan, a potom uz drugi zub.
  • Za svako unošenje konca u međuzubni prostor koristite čist deo konca.
  • Ako Vam konac na nekoj površini zuba zapinje, obratite se stomatologu da otkloni prepreku. A prepreka moze biti loše postavljena plomba, protetska nadoknada ili zubni kamenac

Kako ublažiti problem suvih usta?

Neophodno je poznavati uzrok koji stvara osećaj suvih usta, da bi što efikasnije izlečili suva usta.
Postoje neke tehnike koje će privremeno rešiti problem, ali za dugoročno rešenje za suva usta, neophodno je utvrditi uzrok.
Medicinski termin za suva usta je xerostomia.
Da ublazite osećaj suvih usta:
Žvaćite žvake bez šećera ili sisajte tvrde bombone.
Ograničite unos kofeina.
Ne koristite tečnosti za ispiranje usta koje sadrže alkohol, utiču na isušavanje usta.
Ostavite pušenje.
Redovno pijte vodu.
Izbegavajte upotrebu antihistaminika i dekongestivnih lekova jer oni mogu pojačati suvoću usta.
Dišite kroz nos a ne kroz usta.
Izbegavajte slatke ili kisele namirnice i slatkiše, jer oni povećavaju rizik od krvarenja zuba.
Perite zube sa fluorom.
Ako ovi koraci ne poboljšaju stanje vaših suvih usta, posavetujte se sa vašim lekarom ili stomatologom. Moguće da su neki lekovi uzrok suvih usta. Lekovi su jedan od najčešćih uzroka suvih usta.


Da li su paste za izbeljivanje zuba efikasne?

Pasta za beljenje zuba malo izbeli zube otklanjanjem površinskih fleka, kao sto su one izazvane konzumiranjem gaziranih pića, kafe ili pušenjem. Pasta za izbeljivanje se može koristiti nakon tretmana izbeljivanja zuba zbog održavanja rezultata beljenja.
Da bi uklonila mrlje na površini, pasta za beljenje zuba obično sadrži:
Specijalne abrazive koji nezno poliraju zube,
Hemikalije koje pomazu da se mrlje razbiju,
Neke paste za izbeljivanje zuba sadrze chemical blue covarine koja se zadržava na zubima, pa stvara optičku iluziju da su zubi manje zući.
Kada se koristi dva puta dnevno, efekti paste za beljenje zuba mogu da traju 2 do 6 nedelja. Paste koje sadrže blue covarine mogu imati trenutni efekat beljenja.
Iako je pasta za izbeljivanje zuba generalno bezbedna za svakodnevnu upotrebu, budite pažljivi i sledite preporuke proizvođača. Preterana upotreba paste za beljenje zuba može vremenom da ošteti zubnu gleđ.
Imajte na umu da pasta za izbeljivanje zuba ne moze da promeni prirodnu boju vaših zuba.
Ako razmišljate o kupovini paste za beljenje zuba, potražite brend koji ima pečat odobrenja od renomiranih stomatoloških organizacija. To ukazuje da je pasta za zube zaista efikasna u uklanjanju površinskih fleka.
Ako niste zadovoljni efekima paste za izbeljivanje zuba, pitajte vašeg stomatologa o drugim opcijama za izbeljivanje zuba.


Hoće li dobro održavanje higijene usta sprečiti bolesti srca?

Dobro oralno zdravlje je važno, ali održavanje higijene nije dokazan način da se spreče bolesti srca.
Mnogo godina, loše oralno zdravlje je diskutovano kao moguć uzrok srčanih oboljenja. Međutim 2012. Stručnjaci iz Američke asocijacije za srce pregledali su raspoložive naučne dokaze i zaključili da loše oralno zdravlje ne izaziva bolesti srca, i da lečenje postojeće bolesti desni neće dokazano smanjiti rizik od srčanih oboljenja.
Bolesti desni i srčana oboljenja uključuju oticanje (upalu) desni, ali nije dokazano da će one doprineti oticanje negde drugde u telu. Prisustvo bakterija na zubima i desnima nije dokazano da direktno doprinose bolesti srca.
Iako oralno zdravlje nije ključ za prevenciju srčanih bolesti, važno je da se brinete o vašim zubima i desnima pravilnom higijenom:
Perite zube najmanje dva puta dnevno.
Koristite konac za zube najmanje jednom dnevno.
Zamenite četkicu za zube svaka tri do četiri meseca, ili ranije ako je četkica iskrzana i istrošena.
Dolazite kod vašeg stomatologa na redovne preglede.
Ako vas brinu bolesti srca, pitajte svog lekara o dokazanim načinima da se smanje rizici srčanih oboljenja, kao sto je prestanak pušenja i održavanje zdrave telesne težine.


Koji je ispravan način pranja zuba?

Za pravilno pranje zuba potrebno je koristiti kratke, otsečne, ali ipak nežne pokrete četkicom, i posebnu pažnju posvetiti liniji desni, teško dostupnim bočnim zubima, kao i prostorima oko plombi, krunica, ortodontskih bravica.

  • Postavite četkicu na spoljašnju površinu poslednjeg gornjeg zuba sa vaše desne strane. Pritvorite usta kako bi lakše dosegnuli do te površine zuba. Potrudite se da pravac pružanja vlakana četkice bude pod uglom od 45° u odnosu na površinu zuba (tako da vrhovi vlakana budu usmereni ka desnima), kao i da polovina od ukupnog broja vlakana četkice bude prislonjena uz desni, a druga polovina uz zub.
  • Blago pritisnite četkicu ka površini zuba, tako da vrhovi njenih vlakana zađu milimetar do dva pod ivicu desni i u međuzubne prostore.
  • Kratkim, otsečnim pokretom povucite vlakna četkice po površini zuba prvo napred nazad, skoro vibrirajućim pokretom da razmrdate plak u gingivalnom kanalu oko zuba, a onda od linije desni ka griznoj površini, odnosno sečivnoj ivici zuba svucite taj plak.
  • Ovaj postupak ponovite najmanje pet puta, a zatim pomerite četkicu na sledeći zub.
  • Kada ovako operete svaki zub u gornjoj vilici sa spoljne strane, istim postupkom operite i unutrašnju stranu svakog zuba gornje vilice.
  • Prilikom pranja unutrašnje strane prednih zuba, sekutića i očnjaka, četkicu postavite tako da drška četkice bude paralelna osovini zuba, pa postupite po opisanom protokolu.
  • Nakon pranja spoljašnjih i unutrašnjih površina zuba, pokretima napred-nazad operite grizne površine bočnih zuba.
  • Opisane postupke ponovite i na zubima donje vilice.
  • Po završenomo temeljnom pranju zuba, ne zaboravite da četkicom očistite i poleđinu jezika, jer se u ovoj reljefnoj površini, prekrivenoj mnogobrojnim kvržicama često zadrže sitni ostaci hrane i bakterije koji mogu biti uzrok neprijatnog zadaha.

Ovakvo pravilno pranje zuba ne može trajati kraće od dva minuta. Većina odraslih često ne provede toliko vremena u pranju zuba. Kako biste se stekli osećaj za vreme, možete koristiti i štopericu, a postoje i specijalni peščani satovi koji će Vam olakšati praćenje vremena, a mogu biti i lep ukras kupatila. Ovakvi satovi su naročito zanimljivi deci, jer često sadrže pesak raznih veselih boja.


Da li je električna četkica bolja od obične četkice za zube?
Moguće je efikasnije oprati zube običnom četkicom, ali električna četkica za zube može biti odlična alternativa, posebno ako imate artiritis ili neko slično stanje, koje otežava pravilno pranje zuba. Snažniji pokreti električne četkice za zube mogu Vam pomoći da uklonite efikasnije plak i poboljšate zdravlje desni.
Ako odlučite da investirate u električnu četkicu za zube, proverite da li je četkica udobna za držanje i jednostavna za korišćenje. Vaš stomatolog Vam može predložiti model sa rotirajućom glavom. Ostale specifične karakteristike, kao što su podesivi nivoi brzine, tajmer i baterije, su na Vama.
Bilo da izaberete običnu ili električnu četkicu, ono što je najvažnije je svakodnevno pranje zuba i čišćenje koncem.


Šta uzrokuje osetljivost zuba, kako da tretiram svoje osetljive zube?

Kada imate osetljive zube, aktivnosti kao sto su pranje zuba, konzumacija hladne ili tople hrane ili napitaka, konzumacija slatkiša, izazivaju iznenadan oštar bol i nelagodnost. Međutim, nelagodnost može biti izazvana i drugim faktorima, kao što su šupljine, ispucao ili okrnjen zub, ili neke stomatološke procedure kao sto je izbeljivanje zuba.
Ako ste zabrinuti zbog osetljivih zuba, prvo posetite svog stomatologa. Stomatolog će vam otkriti uzrok osetljivosti. Rendgenski snimak će otkriti eventualni kvar ili problem sa zubnim nervom. U zavisnosti od stanja zuba Vaš stomatolog Vam može preporučiti:

1. Paste za smanjenje osetljivosti zuba. Nakon nekoliko dana korišćenja, paste za smanjenje osetljivosti zuba mogu da pomognu u zaustavljanju bola vezanog za osetljivost zuba

2. Fluoridi. Vaš stomatolog takodje može upotrebiti i fluoride kako bi ojačao gleđ zuba i na taj način smanjio osetljivost i bol zuba.

3. Prekrivanje ogolićenih vratova zuba. Ako povlačenje desni usled parodontopatije uzrokuje osetljivost zuba, Vaš stomatolog može uz pomoć zatvarača, tečnih kompozita i dr. prekrije razgolićeni i osetljivi deo korena zuba koji nema gleđ i na taj način umanji bol na hladno, slatko, toplo itd.

4. Lečenje kanala korena zuba. Ako su Vaši zubi u toj meri osetljivi da nijedna od gore navedenih terapija ne pomaže, Vaš stomatolog može da Vam predloži i tretman lečenje kanala korena zuba, odnosno vađenje živca kako bi taj zub zauvek postao neosetljiv.

Da biste sprečili osetljivost zuba, Vaš stomatolog će Vas obučiti kako prvilno da održavate higijenu usne duplje, a samim ti i zdravlje usta i zuba. Minimum dva puta dnevno perite zube mekom četkicom, pastom za zube koja sadrži fluor. Izbegavajte energično i grubo trljanje zuba, visoko abrazivne paste za zube, kao i preterano i često izbeljivanje zuba.
Možete takođe ograničiti kisele namirnice i napitke, gazirana pića, citrusno voće, vino, jogurt – sve sto može uništiti zubnu gleđ. Kada pijete kisele napitke, koristite slamku da ograničite kontakt sa zubima. Nakon što pojedete ili popijete kisele namirnice, popijte čašu mleka ili vode, da uravnotežite nivo kiselina u ustima. Takođe izbegavajte pranje zuba posle konzumiranje ovih namirnica, jer kiselina omekšava gleđ i čini je posložnijom eroziji u toku pranja.


Standardni konac za čišćenje zuba se generalno smatra najefikasnijem alatom za čišćenje uskih prostora između zuba tzv. interdentalnih prostora.
Tečnost za ispiranje usta ima za cilj smanjenje krvarenja i sprečavanje bolesti desni, ali nije zamena za pranje zuba ili čišćenje koncem.
Koristite voskirani konac sa fluorom, jer običan može da Vam se zaglavi između zuba. Ako imate poteškoća sa rukovanjem koncem, probajte sa držačem za konac, to možete kupiti u apoteci ili drogerijama, takođe za čišćenje prostora između zuba koristite i interdentalne četkice koje u slučaju da je interdentalni prostor veći imaju blagu prednost u odnosu na konac.


Kada je najbolje vreme za pranje zuba i posle kojih namirnica?

Stručnjaci preporučuju da se zubi peru najmanje dva puta dnevno, ujutru i pre spavanja, al bi najbolje bilo kad bi to bilo malo češće, posle obroka ili užina.
Kada perete zube, vi skidate dentalni plak, lepljivi sloj koji se formira na zubima zbog bakterija u ustima. Bakterije iz plaka izazivaju dve glavne bolesti u vezi zuba, zubni karijes i oboljenje desni (parodontopatija).
Važno je prati zube nakon jela, jer određene namirnice uzrokuju da bakterije u vašim ustima oslobode kiseline koje su štetne za zubnu gleđ. Kada jedete hranu ili piće koje sadrže šećer ili skrob, bakterije u ustima proizvode kiseline koje napadaju vašu gleđ za 20 minuta ili više. Birajte zdravije namirnice, koje imaju nizak sadržaj ugljenih hidrata i šećera. Takođe unosite dosta vode, to dosta pomaže u smanjenju bakterija koje stvaraju štetne kiseline.
Jedan savet za pranje zuba nakon konzumacije određenih namirnica, na primer, sok od pomorandže.
Izbegavajte pranje zuba najmanje 30 minuta nakon kisele hrane ili pića. Ove kiseline mogu oslabiti zubnu gleđ, pa prerano pranje može da izazove ostećenje gleđi. Ako planirate da jedete nešto kiselo, najbolje bi bilo da pre toga operete zube.
Samo pranje zuba neće ukloniti sve bakterije, pa stručnjaci preporučuju korišćenje tečnosti za ispiranje usta, takođe svakodnevnu upotrebu konca uz pravilnu tekhiku i redovne kontrole kod stomatologa.


STOMATOLOŠKA ORDINACIJA DR MIRJANA BURSAĆ RADIČEVIĆ © 2016 Sva prava zadržana. Uredjuje NETWARE